петак, 13. новембар 2009.

Miroslav B. Dušanić: Ausweglos / Мирослав Б. Душанић: Безизилазно

Ausweglos

Ich bin im Ich versunken und finde keinen Ausweg mehr.

Miroslav B. Dušanić



Безизлазно

У себе сам потонуо и не проналазим више излаз.

Мирослав Б. Душанић


Durch des Tages Hölle fließt Licht
Zerfrisst das Antlitz
Macht es zur schwarzen Ruine
Zusammengestürzt ist das Herz
Verscharrt unterm Hals

Yang Lian


НЕДАТЕ МИ
ДА ОСЕТИМ САМОЋУ

Јесен ми мисао злати
У Житу уживам већ
на годину убраном
Док у Сну подареном њему
Летим у друштву Птица

Сат ми казује
Да је Време
да кренемо страном
Која нам свиће
На Путу Повратка

И мило ми
Да нисам сам
ни кад одем
на вечни тренутак
У Жељи да Сан
Ново лето наслути

А тек Буђење
Што ми је светло
а кад осетим
тај срећни кутак
Тад ми Јутра снагу дају
К'о што некад су Мајчини скути

Милорад Мишо Ђурђевић

Videoaufnahmen: Miroslav B. Dušanić

14 коментара:

emo_serpica је рекао...

Lavirint nazvan Sopstvo.
Pazim da ne postane Ropstvo.

Elsa Rieger је рекао...

Ich bin im Ich versunken und finde keinen Ausweg mehr.

Bricht mir das Herz.

E.

ТОДОРА ШКОРО је рекао...

Prijatelju!

Miran, i u osami, oslušni Boga u sebi. Čućeš da ti kaže da možda kao pesnik možeš, ali da kao čovek nemaš pravo da očajavaš. Poslušaj taj glas. Znam da vredi, i meni je jednom isto rekao.
Nedostaješ mi vedar.

Rachel је рекао...

Es tut richtig weh, deine Zeilen zu lesen, hey, lass mich für einen Moment die Schulter sein, an die du dich symbolisch lehnen kannst...

Miro, auch Kraft von mir für dich...

herzlich, Rachel

Savko Pećić Pesa је рекао...

Prijatelju, ''Čovjek nije stvoren da bude pobijeđen'' i kad je u osami tad se izdiže iznad svega i mora da pobijedi samog sebe. Samoća može da bude privremena, ali je beskorisna bez prijatelja. Imaš ih mnogo, žele ti sve najbolje, ali kako da ti pomognu, to im moraš reći, otvori svoje srce prema prijateljima, zraci sunca će te obasjati.
Tvoji Pećići.

Lara Rostov је рекао...

Wow! kakve depresivne fotke - sada ću kao svaka plavuša da pitam da li je ovo skrivena kamera ili dobra fora za post?!
Čovek u najboljim godinama treba da uživa u životu - vrati onaj optimizam!

HUMO је рекао...

Sè que siempres me visitas y te lo agradesco en el alma. A pesar de que nuestros idiomas son diferentes, existe un idioma universal que es la amistad, el amor por la poesia y por la belleza, ese idioma nos une y nos acerca. Gracias!

Me gustan mucho las ùltimas fotografias.

Un abrazo!

=) HUMO

Миррослав Б Душанић је рекао...

Драга Александра,
драги моји пријатељи и поклоници овог скромног блога,

ситуација у којој се већ 19 година налазим, не само ја него и моја породица, је превише сложена да бих „траћио“ вријеме тзв. манипулацијама, како бих мој блог учинио атрактивнијим или томе слично - искрено речено тога сам сит за сва времена, државни органи наше „демократске отаџбине“, али и других „нама пријатељских земаља“ су у томе ненадмашни...

„Мој душевни склоп“ је такође превише комплексан да би могао бити дефинисан као „депресиван“, напротив... ја се радујем свакој преживљеној секунди, а за радост ми није потребно много, довољна је једна - за многе чак и непримјетна - ситница...

Ја такође немам утицаја на читалачку интерпретацију... читалац доживљава текст и „пратеће елементе“ на свој начин, јер то гледа из сасвим друге перспективе (али та перспектива не мора да буде ближа стварности од моје...)

Не бих желио да горе написано погрешно схватите... Ја нисам увријеђен коментарима - ја им се искрено радујем - само желим да уклоним неке (евентуалне) недоумице: Овај блог је мој начин писања дневника, из душе потпуно отворена и јавна исповијест једног човјека који је свјестан својих грешака и недостатака... прије него што ме нема, не правдам се пред свијетом него се јавно исповиједам Богу, да бих му у датом тренутку слободно и без страха приступио...

ваш Мирослав

petros је рекао...

Ich sehe und fühle...
mich in tiefster Tiefe.
Dich
kann ich
nicht einmal ahnen.


Gruß
Petros

LitTalk је рекао...

Lieber Miro,

das klingt nicht gut! "Da heißt es, sich aufraffen", diese Worte an das lyrIch gerichtet! Übrigens: Wann spendest Du mir mal ein Gedicht für meinen Blog oder für den Blog des ELKK? Es würde mich sehr freuen!

Liebe Grüße
Reinhard (tjm.)

Rachel је рекао...

Miro, gut so, du schreibst tagebuchartig deine Seele frei..das ist hilfreich und ja,
ganz sicher fühlt man sich dann befreiter IHM gegenüber, und Gott versteht dich, davon bin ich überzeugt, er heißt es gut, dass du dich öffnest...

herzlich, Rachel

Веселинка Стојковић је рекао...

Не може се без суза на крају...

Анониман је рекао...

Сјајно! Чиста душо!

Миррослав Б Душанић је рекао...

Драга Веселинка, Сузе нам дођу као круна свега... Сузе жалосне или радоснице...

... "Мирка"! Мирјана! ...баш сте ме обрадовали.
А што се ЧИСТЕ ДУШЕ тиче, тако бих волио да успијем да је очистим прије него што се - надам се - преселим НА ПОЉА ГОСПОДЊА. Ја бих желио да избјегнем (или макар мало проведем) боравак у ЧИСТИЛИШТУ... то је и разлог моје отворености, признавања грешака, иииии...

ЗА обадвије Даме један СУНЧАН (мада је још хладно = 09°Ц) ПОЗДРАВ из Хилдесхама!