недеља, 7. март 2010.

Мирослав Б. Душанић: Вјечно у расулу


Вјечно у расулу

Као испаравајуће капи на длану
несташе године у свепролазном

Ништа не успјех да сачувам
јер је расуло ненасељиво*

Мирослав Б. Душанић
(нека ми опросте сви овдје садржани!)

4 коментара:

Lara Rostov је рекао...

Meni se čini da Ti vrlo brižno čuvaš i neguješ uspomene i da svoju rodnu grudu nosiš u srcu....Mislim da je to ognjište ispunjeno ljubavlju i da nikad neće zgasnuti dok god ti postojiš, a i nakon tebe živeće kroz tvoje pesme....Zadivljujuća je ljubav koju poseduješ prema svojim korenima i sa koliko ljubavi slikaš rečima zavičajne predele....

Adelina је рекао...

Vengo a saludarte...

Un beso.

Миррослав Б Душанић је рекао...

muy amable de tu parte

Vaslić Pero је рекао...

Заиста је дирљиво колико волиш сцене са села,нарочито ако су из родног краја и околине.
Поздрав