Улрих Шилер: Њемачка и "њени" Хрвати

Ulrich Schiller: Deutschland und „seine“ Kroaten

Vom Ustaša-Faschismus zu Tudjmans Nationalismus

Vorwort: H. Koschnick

Donat Verlag, Bremen 2009

ISBN: 978-3-938275-70-2

Preis: 14.80 €

Усташки крвави трагови

У својој књизи „Њемачка и њени Хрвати“ са поднасловом „Од усташког фашизма до Туђмановог национализма“, њемачки аутор Улрих Шилер, бивши кореспондент из Београда, Москве и Вашингтона за АРД (њемачки Први телевизијски програм) и реномирани недјељник „Вријеме“, прати и описује крваве трагове које су иза себе оставили хрватски националисти у Другом свјетском рату, послије њега али и у најновијем хрватско-србском сукобу у Хрватској и Босни и Херцеговини. На 228 страна колико садржи ова књига, он наводи прецизно и хронолошки историјске доказе са којим све то поткрепљује. На начин како је књига написана, могла би да носи и поднаслов „Историја хрватско-србских сукоба од Другог свјетског рата до данас, са посебним освртом на улогу Њемачке“.

Он наводи прва, од стране Хрвата над Србима извршена, етнички мотивисана масовна чишћења у Херцеговини, која су се догодила одмах послије проглашавања Независне Државе Хрватске. Масовне прогоне и убиства Срба без устручавања назива геноцидом. При свему томе он ни у једном тренутку не занемарује улогу Нијемаца, католичког клера и самог Ватикана. Такође описује партизански обрачун са Усташама и њиховим присталицама одмах по завршетку рата, али се истовремено осврће и на њихово, уз свесрдну помоћ католичких свештеника и Ватикана, организовано спашавање и пребацивање у Јужну Америку путем такозваних „Пацовских канала“. Он објелодањује да је већина најозлоглашенијих Усташа са комплетном заповједном структуром спашена.

Аутор није заобишао ни дјеловање хрватских емиграната у иностранству који се одвијао уз знање, па чак и уз логистичку подршку земаља домаћина. Њихово терористичко и сепаратистичко дјеловање назива „Клеро-фашистичким Џихадом“. Описане су појачане усташке активности нарочито од шездесетих година прошлог вијека, као и најмлађе генерације хрватских националиста. Он посебно наглашава континуитет њиховог дјеловања, које своју ренесансу доживљава доласком на власт религиозног националисте, Фрање Туђмана. У књизи је више пута истакнута срамна улога Њемачке и њених лидера у распаду бивше Југославије, посебно Хелмута Кола и Геншера који су заобишли Савјет УН и једнострано признали Хрватску.

Добро обавијештеном србском читаоцу су сви ови подаци добро познати, новина је у том да се они по први пут документовано представљају њемачком читаоцу, који је до сада Хрвате познавао само „као добре и жртве“ а Србе у лику „распуштених хорди лоших момака“. Сумњам да ће ова књига у скоро вријеме бити преведена на Србски (да ли ће уопште?), али за оне који разумију њемачки језик је документ вриједна пажње.

Мирослав Б. ДУШАНИЋ