© by Amelia Royan - Art of Water |
Умјесто епилога
нигдје никог у црнилу овом
нико да ми се у оку огледа
пусте су цесте
да бих продужио кретање
бројим кораке
кући ми се враћа
покајнички
на крст и љуте коприве
тамо ме мајка ишчекује
без слова и јаука
и заспим уморан и згрчен
и знам да је и то злочин
Мирослав Б. Душанић
Објављено: СУШТИНА ПОЕТИКЕ, Кљижевни часопис (Online), број 15, година II; 4. 3. 2015.
© by Amelia Royan - Art of Water |
Нема коментара:
Постави коментар