 |
| textuell/2009 worte - band; Digital print on polypropylen |
Сагледавање
откривам у гласу дјетета
како богови силни кроз моћ говора
помјерају границе утабаних безнађа
умиремо свакодневно
то можда за овај свијет и није битно
остављена ријеч је његова грађа
ријеч ратара
ријеч курве и морнара
научника и сметлара са плочника
ријеч дангубе који стално некуд скита
ријеч видара и врачаре
потлаченог и силника
филозофа и побожних свештеника
ријеч чобана занатлије
и пјесника који хвали куди пита...
Мирослав Б. Душанић
 |
| worte#2/tapete#1/2005; “s/w” in Forum Stadtpark Graz 2005 |
3 коментара:
О људима, о , ма не треба трошити много ријечи за све они који себе сматрају боговима.
Данас у ово безбожно вријеме у сваком атару их је много таквих. Толико, да је земља њима опогањена и њиховим палацањем.
За утјеху, драги мој пријатељу нађи себи једног малог црва и с њим разговарај боље ће те разумјети.
Поздрав брату !
Наравно да има много оних који се изједначују са боговима или се изнад њих издижу. Али и они умиру драги пријатељу, као што ћемо ја и ти. Поента није вјера у њих и у њихову ријеч. Иза њих остаје написана или изговорена ријеч, која свједочи о њиховим дјелима и злодјелима... И ту је управо моћ коју ријеч посједује. Она помјера границе и допушта нам да живимо и послије тјелесног бивствовања, памћени по добру или злу. Свако по заслузи. На почетку бијаше ријеч, али она је и на крају, да нас хвали или осуђује.
Zato što "Na početku beše Reč...", i zato što "...Reč beše u Boga", a najviše čini mi se zato što "Bog beše Reč" - nastade ova pesme. Ako se slažeš, nikad bliskiji nismo bili nego sad, u ovoj potrebi da Reči odamo počast. Pozdravljam te.
Постави коментар