среда, 23. јун 2010.

Nicanor Parra: El Hombre Imaginario


El hombre imaginario

El hombre imaginario
vive en una mansión imaginaria
rodeada de árboles imaginarios
a la orilla de un río imaginario

De los muros que son imaginarios
penden antiguos cuadros imaginarios
irreparables grietas imaginarias
que representan hechos imaginarios
ocurridos en mundos imaginarios
en lugares y tiempos imaginarios

Todas las tardes tardes imaginarias
sube las escaleras imaginarias
y se asoma al balcón imaginario
a mirar el paisaje imaginario
que consiste en un valle imaginario
circundado de cerros imaginarios

Sombras imaginarias
vienen por el camino imaginario
entonando canciones imaginarias
a la muerte del sol imaginario

Y en las noches de luna imaginaria
sueña con la mujer imaginaria
que le brindó su amor imaginario
vuelve a sentir ese mismo dolor
ese mismo placer imaginario
y vuelve a palpitar
el corazón del hombre imaginario.



Човјек измишљен

Човјек измишљен
живи у вили измишљеној
окруженој дрвећем измишљеним
на обали ријеке измишљене

Са зидова измишљених
висе античке слике измишљене
непоправљиве пукотине измишљене
представљају догађаје измишљене
који су се десили у свјетовима измишљеним
мјеста и времена измишљених

Сваког послијеподнева измишљеног
пење се степеништем измишљеним
на балкон са видиком измишљеним
да посматра предјел измишљен
који се састоји из долине измишљене
окружене брдима измишљеним

Сјенке измишљене
долазе путем измишљеним
пјевајући пјесме измишљене
о смрти сунца измишљеног

И у ноћима мјесеца измишљеног
сања жену измишљену
која му је дала своју љубав измишљену
поново осјећа тај исти бол
то исто задовољство измишљено
и поново лупа
срце човјека измишљеног.

/Препјевао Мирослав Б. Душанић/

2 коментара:

lili laranjo је рекао...

Me encantó tu visita.
Um besito mui forte.

Unknown је рекао...

Sin duda un muy buen poema, me gustó.
Te sigo desde hace ya mucho tiempo pese a lo escaso de mis comentarios.
Un saludo.