недеља, 31. октобар 2010.

Ипак ми годе МОЈ РОДЕ

Савко Пећић Песа
(Иако не заслужих ове предивне ријечи, ипак ми годе МОЈ РОДЕ)

Отићи Тамо баш негде Далеко
А бити увек к'о Човек и Неко

Понети Путе од Колевке ткане
Да те загреју кад Мисао плане

И Знати Причу другима за Срећу
Вреди Живота
– да прећутим нећу

Чини ми се и Знам многи и не могу
И не знају Брате /не моле се Богу/
Ти си своје Мисли знано Семе Родно
Заораној Бразди дао као плодно

Милорад Мишо
Ђ у р ђ е в и ћ

Нема коментара: