Меланхолија у Хилдесхајму
Данас бих могао да напишем пјесму
о маховини из дјетињства
о врани на ораху у дворишту
која чува моју самоћу
или можда кратко писмо из даљине
без крика
у њему да сложим изабране ријечи
њежне и меке попут паперја
с којим бих се захвалио пријатељу
на ријечима утјехе
Данас бих могао да замрачим собу
и сањам поново дјетиње страхове
у часу када муње парају небо
на брду изнад моје куће
или млијечно бијеле магле
како се спуштају у долину
и гутају кровове
утабане стазе ка врелима
са свим драгим људима
мога поднебља
Само данас бих могао да се насмијем
и у исто вријеме заплачем
у овом граду остављен и препуштен
ништавилу и времену без богова
али ни то не чиним
поставио сам фотографију мене
на источни зид као икону
(Свевишњи да ми опрости!)
посматрам је и питам се
колико дуго још...
Мирослав Б. Душанић
Објављено:
1. ЗАВЕТИНЕ+, Новине српске ренесансе, стооке васељенске новине будућности, број 2, година I; Београд, четвртак 21. новембар 2013./
1. ЗАВЕТИНЕ+, Новине српске ренесансе, стооке васељенске новине будућности, број 2, година I; Београд, четвртак 21. новембар 2013./
2. БАШТА БАЛКАНА, (Natural. Life. Style. Web. Magazine.); 22. децембар 2014./
3. VESTI.RS; (Online); 22. децембар 2014./
7 коментара:
Skoro nisam pročitala nešto iskrenije i dirljivije, nešto što ostaje u čoveku, kada isključi monitor ili sklopi knjigu, i tera ga da se zapita šta je smisao svega i da se suoči sa svojom prošlošću, sadašnjošću i budućnosti....Divna pesma koja ostaje u duši i čije reči zvone u ušima!
Uprkos melanholiji, iskreno verujem u tvrdnju da su oči ogledalo duše, a u Tvojim očima ima sjaja i života!
Гдје си Мирославе?Лијепо те је видјети,,,
Поздрав из Темерина.
Песма.
Антологија.
Хвала, драга моја Веселинка!
Неко рече - да ли је то био Готфрид Бен - 5 антологијских пјесама је довољно да би се неко назвао пјесником... Једино не рече ко има право да о избору (о томе) одлучује...
Антологичар?
Онај на сунцу што се греје, Онај са извора чисту који пије воду, Онај што у вину радост тражи, Еј! – Онај равницом који броди и планином, с вуковима и јеленима који збори, Онај који преже коња у сватове, девојку цвећем који кити, Онај с прозора путнику што домахује, Онај – Дуње у плакару који чува.
Антологичар?
Онај на сунцу што се греје,
Онај са извора чисту који пије воду,
Онај што у вину радост тражи,
Еј! –
Онај равницом који броди и планином,
с вуковима и јеленима који збори,
Онај који преже коња у сватове,
девојку цвећем који кити,
Онај с прозора путнику што домахује,
Онај – Дуње у плакару који чува.
Постави коментар