 |
| Бивша кућа (очева) у Појезни са крушком лубеничарком |
падам у бездане али у дубини душе заувијек ће да остане уткано танано пракоријење
Мирослав Б. Душанић
 |
| Дио дворишта са виновом лозом |
уторак, 2. новембар 2010.
Мирослав Б. Душанић: Није тајна
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
6 коментара:
abismo que sostienen fantasmas escondidos en la hierba. Bellos versos. Saludos
Tus poemas son muy bellos. Mis felicitaciones. Saludos. Victoria.
Потрчасмо за "цивилизацијом".
Која је то лепота, кућа, двориште, тај живот у дворишту, та ширина, небо...
И овај запис…
Многи су насјели на "велику лаж" па тако и мој отац. Мајка је била изричито против, није јој се одлазило. А ми дјеца се и нисмо питали... Социјализам је запостављао села и обећавао "нетежачки хљеб". Знам да је отац мислио најбоље...
Постави коментар