Bild: Antonio Clavé
Једне ноћи као ове
Умножиле се сабласти и гласине
неки би да нас нема
град је остао – још дише
ни зиме, ни вјетрови, ни ратови
нису га убили.
Узалуд тражимо позната лица и
дозивамо: Јавите се пријатељи!
Оживите нам све изворе
из властитих сјећања. Да у соли,
у хљебу, у вину,
ишчекујемо поновна сретања.
Мирослав Б. Душанић
 |
| © by noMax - Die dunkle Nacht der Seele |
Нема коментара:
Постави коментар