Мој дан
Пригни, Господе! Ухо своје и услиши ме,
јер сам невољан и ништ.
(Псалм 86)
Ово је бол и плач,
као пахуље
кад се спусте
у простору,
произвољно.
Све ми бјежи
и измиче.
Немир ми поново
душу трује
и разара.
Био сам
и остао сам сам.
Ово је мој дан,
и ја га презирем.
Мирослав Б. Душанић
6 коментара:
Как все-таки наши языки похожи. И не только буквами, но и смыслами в жизнь. Спасибо за хорошие написанные слова, они прекрасны.
Tu día no es otro día que el nuestro. Gracias al traductor puedo descubrir siempre que tu poesía es una joya.
Un cordial saludo.
Наша славянская душа...
Спасибо!
Gracias por palabras bonitas!
Драги Перо!
Коментар ти се игром случаја "стрмоглавио и залутао" под туђу пјесму, али ме твоје јављање и цитирање псалма веселе.
Псалме ишчитвам често - они су "мелем за моју душу грешну".
Пријатељски поздрави!
ЗАЂОХ КАО ОВЦА ИЗГУБЉЕНА ТРАЖИ СЛУГУ СВОЈЕГА ГОСПОДЕ! ПЕСМА МЕ НАВОДИ НА ОВАЈ ЦИТАТ ИЗ ПСАЛТИРА, ЈЕР САМО ЈЕ У ВЕРИ У ДОБРОГ ПАСТИРА СПАС. АКО ЊЕГА НЕ БИ БИЛО СВЕ ШТО СЕ САБРАЛО РАСТУРИЛО БИ СЕ И СВЕ ШТО ЈЕ ЗАСЈАЛО ПОТАМНЕЛО БИ! ТВОЈА ПЕСМА МЕ ЗАТИЧЕ У СЛИЧНОМ РАСПОЛОЖЕЊУ, АЛИ МОЖДА МИ СЕ ЧИНИ ДА ПАСТИР НЕ ГЛЕДА ДОВОЉНО КА МЕНИ ИЛИ ЈЕ ОТИШАО ЗА ОНОМ СТОТОМ ОВЦОМ, А ЈА ОСТАО МЕЂУ ОНИХ 99 ПОМАЛО ТУЖАН И ПОМАЛО ЉУБОМОРАН.
Постави коментар