© by markcork40 |
Осјећам небо
Из утробе моје избјегличке собе
пуштам заточене ријечи
ослобађам је устајалих уздаха
и крика
дошло је вријеме краја осами мојој
зато сјећања - скромну оставштину
за дјецу и пријатеље
- радо у слике претачем
срећан што неповратно крећем
утабаним путем предака мојих
Мирослав Б. Душанић
3 коментара:
Pienso que es un bello poema. Mis felicitaciones. Y te deseo un próximo año lleno de felicidad. Victoria.
Доћи ће вријеме када ћемо сви код својих предака,али ја теби желим да још много година останеш даље од њих и да пишеш лијепе пјесмице и да се дружиш са оним који воле да читају твоја дјела...
Све најбоље у Новој 2011 теби и твојим најдражим желе вам Васлићи
Caro Miro
Um ano muito bom.
:))))
Постави коментар