 |
| Савко Пећић Песа |
Проналаском уточишта
цијели један свијет се изгубио
из писама сам сазнао
на мјесту гдје сам некад био
удомаћила се несрећа
коров и мокра студен
Заточен у уточишту ћутим
никоме нисам рекао
да донесох велику празнину
а и како бих друкчије
предјели не бјеже са људима
они остају
У страху да ме не осуде
захваљујем свима на уточишту
скривам празнину и као кућим се
набавио сам двије столице
једну за мене а једну за госта
којег још увијек нема
Мирослав Б. Душанић
Мирослав Б. Душанић
3 коментара:
Птица је непрекидно цвркутала у кавезу и пјесмом плела дивну бајковиту ниску од чудесних гласова сањајући једног дана да изађе из кавеза.
Бездушници је никада нису пустили из кавеза и она сконча свој живот са својим пјесмама.
У неиспуњеној празнини, пијев њен надјачава сва уточишта и жал за отвореним сном својих предака преко прага што срца разарају.
Ћутим...
Реч... Фотографија...
Постави коментар