Досезање Суматре
У мрклој гаснемо ноћи, бездомни,
бескрајно тужни и одвише груби
од стихија рата, обречени суштаству,
аркадијски снени, иноплемени,
слутећи како преко пољā,
ангелоусрдни допиру гласи,
безмерни, предати ветру исконском,
који наше мијазмичне душе, у житу
заспале, позивају на узгон, горе,
ка врховима суматраистичких планина,
катарзичном послању, што нас сабира
у Књигу Постања, којег заслужујемо,
тек када пронађемо смисао речи,
раздешених у унутрашњем небу,
растворљивих у ономе после, увек.
Радомир Д. Митрић
1 коментар:
СВАКА ЧАСТ НА ИЗБОРУ ПОЕЗИЈЕ И ПЕСНИКА.
Постави коментар