Запис о мени
Мој живот је као и остала роба
Пар кобасица пресованих у фолију
Четврт круха у кришкама
Флаша с водом
И још понека ситница
Чудна је та старост
Сваки пут кад одем на касу
Заболи ме глава
Те морам да свратим у апотеку
С вечери уморан
Испијам чај од нане с медом
Мислим на дјецу која су далеко
А ноћ измиче полако и бесано
Имам утисак
Да би с мојим нестанком
И свијет нестао
Иако болестан
Одустајем да се убијем
Јер је сасвим бесмислено
Нисам жељан сензација
Доста их има у овом граду
И у вијестима
А и прошло је много година
Закаснио сам
Ако ме громови заобиђу
И немоћног на пјешачком
Не згази ауто
Умријећу у изнајмљеном стану
Сасвим обично
У осами непримијетно
Мирослав Б. Душанић
3 коментара:
Posle čitanja i doživljavanja ove pesme ostaje samo ukus jetke gorčine, i ništa više.
Me ha gustado mucho tu poesía, Miroslav.
A pesar de las dificultades para traducirla, me parece sincera y actual aunque diría también que un poco triste.
Como bien dices en uno de los versos, no merece la pena realizar actos que no tienen sentido.
Todo mi ánimo, amigo.
Un abrazo.
Su poema nos recuerda la pregunta del poeta : "Wozu Dichter in durftiger Zeit?"
Adelante, Miroslav. Celia Clara.
Постави коментар