Мирослав Б. Душанић: Српска трагедија

Наше издајице

Српска трагедија

Требало је имати муда и стиснути зубе
Да би се носећи барјак препјешачио Балкан
Уз прасак топова од сјевера ка југу
Па онда натраг —

Требало је имати муда и крварити за сваки
Камен и бразду земље Србије
Од скромног сељака у чакширама и опанку
Постати ратник —

...

Копао је и ровове и гробове
И јецао и клецао кроз гудуре и врлети
Проклињао и псовао дан кад га зачеше
И кад је свијет угледаo
И умирао је на бојном пољу
И изрешетан на бодљикавој жици
И бунцао у грозници све и свашта
И о Господа се огријешио
Али му ни на памет никад није пало
Посустати
Одустати
Предати непријатељу
Чак ни јалову њиву ни црвљиву шљиву —

...

А данас срамота за нас
Тешко ми и пада набрајати чемер и јада...

Мирослав Б. Душанић

Објављено: БУКТИЊА, Часопис за књижевност, уметност и културу, број 39; Неготин 2014.

Срамотно издајничко ликовање

Наши су свети преци имали и веру и водили су живот памтећи и знајући и шта је чојство и шта је јунаштво. Нису ни слабијег кињили а ни јачега се бојали. Нажалост, ми смо ти данас само бледе сенке некадашњег српства. Остаци неки, трагови светлих ликова наше старине.

(Љубомир Костић: Да се памти и живи)

Тежак је био овај пут. А уза све напоре још је и ноћ. Пушке праште без прекида негде напред. Артиљерија повремено гађа и видимо засењујуће одблеске топова. Људи су ћутали. То је оно мучно и тешко стање неизвесности, шта ли ће нам донети сутрашњи дан. Ја се већ и не сећам више у колико сам све борби досад учествовао. Али знам једно: лакше подносим борбу у првом стрељачком строју, него ово подмукло прилажење. Тамо је подстрек у мојим рукама. Знам од кога треба да се чувам. А овако... Све зависи од случаја.

(Стеван Јаковљевић: Српска трилогија)