Веома сам изненађен да се овај блог у посљедње вријеме нашао на удару „Србских Про-Режимских Снага“, тим више што је мој блог у Србији скоро непознат. Овај блог нема у Србији развијену читалачку мрежу, није објавио ни једну подробну политичку анализу, не позива на линчовања и револуције, не заступа ни једну политичку опцију... Па ипак...
Јесте да сам на рачун власти и тзв. опозиције у више наврата – прилично наивно – упутио кратке и провокантне коментаре (увреде и клетве), али то би било све. Ја сам се само огласио из једне ПРАВНЕ ДРЖАВЕ, и искористио грађанско право да искажем свој лични гњев и незадовољство...
За оне који би да ме по балкански „живог деру, мрцваре и линчују“, јер само то и знају, поручио бих да „оладе усијане главе“ прије него што уђу у ту „дуго им ишчекивану Јевропу“. У ЕУ је на снази "забрана одстријела свих животиња“, тако да је предсједнике, министре, парламентарце, али и друге могуће само псовати. Чак бих рекао да је то овдје и пожељно, јер на тај начин добијају дебљу кожу и постају чвршћи и отпорнији на „климатске промјене“.
Господо НЕИСТОМИШЉЕНИЦИ!
Ако ми оборите овај блог а мене лично још не уловите и завршите са мном по „кртатком поступку“, обећавам да ћу сигурно „пролајати“ на неком другом, јер ја сам од оне „чупаве сорте“ – длакав по цијелом тијелу, али БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ.
Мирослав Б. Душанић
12 коментара:
Gospodine Dušaniću,
lekcije u životu bi trebale da nas ili uzdižu ako ih shvatimo, ili srozavaju, ako ih gledamo kroz prizmu zabluda i iluzija. Pesnik raste tako što prevazilazi zemaljske teme i približava se metafizičkom svetu i unutrašnjoj problematici čoveka. Građanski bunt i glas protiv zla jeste svakako poželjan, ali se danas, u skoro celom svetu, ne čuje, jer je "demokratska forma" društva baš tako i uređena da BUKA vlada u svim našim glavama. EU je tu buku samo lepo upakovala u šareni celofan, dok kod nas u Srbiji i celom Balkanu vlada kakofonija. A u suštini to je ista buka koja čoveka sprečava da se približi samom sebi.
Ne treba, po mom mišljenju, nasedati na istu stvar, jer se i kritike mogu okrenuti protiv sebe. Narodu treba vratiti prave vrednosti, koje u buci nije u stanju da čuje i vidi. Danas se treba protiv zla boriti kvalitetom, dobrim, poštenjem, i istinom. Svaka vrsta unutrašnjeg besa i bunta samo će pojačavati ono loše u svima nama, a to svakoj vlasti ide u prilog - Zatrovati narod još više.
Ne znam zašto nisam iznenađena... Usput, tvoja pesma u prošlom postu je sjajna.Iako mi je najpre zasmetala ONA reč, posle nekoliko iščitavanja sam shvatila da je ona jedina koja može da stoji na tom mestu. Ovde inače još poneko upotrebi tu reč ( "ON nema m..a", reče), ali se njemu (pardon, njoj) oprosti ta omaška, jer se ona bori za prava gejeva a to vodi u Evropu...Šta reći?
Алфа и Омега бивствовања и лијепог понашања
По стилу писања и ријечнику изражавања, по том дивном смиреном тону преношења учености на друге... мислим да сам препознао анонимног коментатора –
Овдје бих само да му се захвалим и то Бртски и од срца –
„Ако човјек човјеку корист учини ријечју, или дјелом, нека знају оба да је то благодат Божија.“
Анонимност исказа не умањује његову вриједност, напротив, оно му даје једну нову димензију јер поставља јасну границу између оствареног/досегнутог и оног у повоју/зачетку...
Да, ја Вам се дивим добри човјече/врли пјесниче, ја Вам се дивим и добро знам гдје је Ваше мјесто, али такође знам и то врло добро гдје је тренутно моје...
Има пјесника који су на свом трновитом путу пронашли себе па и универзално, који „не насједају на овоземаљску свакодневицу и варку“, као што је и на Православном путу било много примјера тјелесног и духовног подвижништва... мислим да сам ја од оба пута предалеко:
1.
пјесничка ријеч је одвагана, чиста као суза, танана...и нипошто груба, што моја јест, чак и кад је љубави пуна...
2.
пут монаштва и старачества захтијева беспоштедне жртве, а ја нисам сигуран да ли је увријеђена и уцвијељена душа избјегличка – као што је моја – за све то зрела и спремна
мислим да сам ја добар читалац и посматрач, који повремено умисли да је полемичар
Драга Тодоро,
прије но што сам се „назовимо пјемом“ огласио, размишљао сам дуго о том фамозном изразу у нашем језику... народ га користи често и сликовито: онај ко има „муда“ вриједан је помена, а сви остали „наклапају“ и заобилазе „к'о киша око Крагујевца“...
Прије но што издвојих Твој коментар за објављивање (присиљен сам да их селектирам и контролишем) морао сам да ишчитам једну гомилу „гадости“, па сам поново зажалио што многи коментатори нису имали „та муда“ и јавно се потписали...
(Наравно, има и изузетака: понеки добронамјерник је опрезан, не жели да буде погрешно схваћен – не би да увриједи, па остаје намјерно у сфери анонимности...)
ХВАЛА НА РАЗУМИЈЕВАЊУ И ПОДРШЦИ!
Nikada mi neće biti jasna težnja da se javna reč neistomišljenika zabrani i ubije!
Mislim da sam mnogo više, razgovarajući sa neistomišljenicima, dolazila do konstruktivnijih rešenja.
Politika je odavno out u mom životu. Nisam grlena po tom pitanju i verujem da tiha voda breg roni. To ne znači da ne poštujem i ne cenim drugačije od sebe. Svako ima svoj put i način.
Ipak... grozim se na pomisao da nekom žele učiniti nažao zato što nije "niz vodu". Daleko od toga da mislim da svaku misao i ideju treba dozvoliti. Ali... poetu u duši? Stvaraoca? Nekoga ko se bori za kulturu? Jaz nič ne vem in razumem nič!
Није мени до политике и политичара, враг да их носи, но ми жао народа...
И таман када одлучим да полтику заборавим или је некако „заобиђем“, нађе се неки „сератор из те бранше“ и опали ми шамар, лупи ме по прстима или ми пљуне директно у лице... Знам да није добро али тад „откачим“...
Искрено од Мирослава
Uz svo dužno poštovanje ne znam što se nerviraš. U Srbiji već godinama ljudi zarađuju za život i to dobro tako što će druge da potkazuju, vređaju, lažu, omalovažavaju....Kao da ne znaš da je u Srbiji društvena elita ono što se u civilizovanom društvu smatra društvenim dnom. Sad je moda pranja biografija, pa se onako mokre izlože suncu ne bi li izbledele i vetru ne bi li odagnao smrad prošlosti.
Vrati svoj markantni profil na naslovnicu bloga inastavi da pišeš kao dosada. Oni što te mrze mogu samo da Ti zavide!
Svako dobro tebi i porodici!
samo Ti ozezi druze.... lekovito je !
:)
Драга Алекс,
потпуно сте у праву... ето понекад се догоди да "напади носталгије" искључе познату ми реалност -
Чувајте се!
Ослобађање емоција јесте љековито, али не увијек и корисно...
Поздрав!
Poštovani Dušaniću,
Zahavljujem se na Vašem lepom otpozdravu anonimnom ostavljaču poruke. Pisala sam je jutro pre nego što sam krenula na Ostrog. Iz nekog nepoznatog razloga bloger me je anonimisao...??? Čak šta više, poruka se nije ni primila, pa sam u žurbi odustala od ponovnog pisanja. I čuda se svakodnevno dešavaju, samo treba da ih "vidimo". Reči ostaju, a imena više i nisu bitna.
Svako dobro
Хвала Вама на „назначеним Смјерницама“!
(можда ће нешто да и остане у глави)
Постави коментар