Тешке ријечи
(Сјећање на Бранка С.)
Он није писао пјесме
Он није објавио ни једну књигу поезије
Стихове је носио на језику
И повремено рецитовао
Говорио је да у нашим баштама балканским
Сунце не станује
Већ деценијама овдје лишће прерано умире
Да је вријеме нашег трајања кратко да би се чекало
Њему треба пронаћи обале
И истражити му дно
А онда су дошли неки људи и одвели га
Никад се више није вратио
Они који га се још сјећају
Са страхом и скоро побожно кажу
Да су га убиле тешке ријечи
Мирослав Б. Душанић
3 коментара:
Савршено!
Хвала, драга моја!
Dušanićeve pesme
Pre svake pesme
zaustavi se dah
prodišem slogovima
osluškujem reči
koje grgolje na nepcima
i čini mi se da će da progovore
pre nego što sasvim zaćutim.
Nakon svakog stiha
ostanem zarobljena spoznajom
da me je pretekao
i zahvatio sa kladenca suštine
sve odgovore.
Nakon svega
ne postavljam pitanja,
dovoljno mi je da tihujem.
Постави коментар