 |
| © by Jesús Alberto Arbeláez Arce |
Масакр с поводом
(За наше синове и унуке)
Кости нам у окове
забрављене
заувијек као куће
напуштене
да из њих не диме
живота знаци.
Кости нам у земљу
урасле
дубоко као коријени
јалови
да из њих не ничу
нове младице.
Мирослав Б. Душанић
2 коментара:
Amigo Miroslav, excelentes versos.
A pesar de las cadenas de los huesos de los asesinados brotarán los nuevos tallos que llenarán la tierra.
Un abrazo, amigo Miroslav.
Odlična, snažna, takva kakvu skoro nisam pročitala... Druga strofa je antologijska! Pozdrav, dragi moj prijatelju!
Постави коментар