Седам страна свијета
Да постоје четири стране свијета
Погодне за путовања или трајна одсједања
Научио сам у школи од учитеља Петка
Да има и она пета кад се нигдје не одлази
Него се у себи самом залута
И вјечно шета
Сазнах код куће од родитеља
Рекоше ми да је наш Саво Васлијин
Дубоко загазио у ту страну и био срећан
У неком свом шареном луђачком свијету
С поповима и монасима у разговору
Сазнах за страну шесту
Ону умилну Богу и свим свецима
Гдје се радосно поје увијек иста пјесма
Гдје се дарује и жртвује не очекујући ништа
Та страна је кажу просто недостижна
Стране пета и шеста су богомдане
И помало свете
Њих се људи клону и ријетко сјете
Седма страна свијета је уклета
Натопљеном крвљу Авеља
О њој се нерадо говори од памтивијека
Није за човјека
А он је ипак стално бира
Мирослав Б. Душанић
 |
| © by Vittorio Garatti: Into the fog |
1 коментар:
Fratricidio. Lucha entre hermanos y sangre derramada. Odio en vez de amor.
Miroslav, mis felicitaciones por la fortaleza de tus versos.
Difícilmente encontraré fotografías más bellas que las que has elegido para este potente poema.
Una abrazo, amigo.
Постави коментар