Бохумил Кубишта: Полибек смрти (1912) |
Завођење
...и тад, кад тишина завлада, коначно је све добро!
Габриела Брунш
Између кишних капи
кад вјетрови разни
преко хумки превеју
и демони шапћући
преплешу ваздух —
Ка небу полете птице
и ти плачући осјетиш
пољубац на уснама —
И с погледом у даљину
све то прећутано
и теби намијењено
Смрт наоштри бријач
с оне стране облака
и мази — у зидовима
од студени и леда тихо
од студени и леда тихо
и кришом твоје грло
Мирослав Б. Душанић
/са њемачког препјевао аутор — нови препјев: 23. септембар 2015./
Нема коментара:
Постави коментар