Лако ми је да живим с Тобом Господе!
Лако ми је да верујем у Тебе!
Када се у недоумици шири
или сужава ум мој,
када најпаметнији људи
не виде даље од данашње вечери
и не знају шта треба радити сутра –
Ти ми шаљеш несумњиву вредност да
постојиш
и да ћеш се Ти побринути
да сви путеви добра не буду затворени.
На леђима славе земаљске
с чуђењем се осврћем на овај пут
са кога сам и ја могао да пошаљем
човечанству
одсјај зракова Твојих.
И ако је потребно
да их и даље одржавам –
Ти ћеш ми то дати.
А ако не успем –
значи, Ти си за то одредио друге.
Александар Солжењицин
(пријевод: Мирјана Грбић)
* из циклуса Мрвице (1958 – 1960)
Нема коментара:
Постави коментар