Онеир*
Све је неприступачно. Влати траве
препречавају пут. Послије олује
облаци су разбарушени. И ноћи
између поља покидане.
Такође кров изнад мог кревета
је откривен. Ласте лете
испод греда. На каменим
плочама у дворишту уклесавам
умируће дане моје мачке. Остављам
мале сјенке испод пукотина.
Киша пада по мојој софи. Између
ситница мог писаћег стола расте дјетелина.
Маркус Брајдених
Све је неприступачно. Влати траве
препречавају пут. Послије олује
облаци су разбарушени. И ноћи
између поља покидане.
Такође кров изнад мог кревета
је откривен. Ласте лете
испод греда. На каменим
плочама у дворишту уклесавам
умируће дане моје мачке. Остављам
мале сјенке испод пукотина.
Киша пада по мојој софи. Између
ситница мог писаћег стола расте дјетелина.
Маркус Брајдених
/Препјевао: Мирослав Б. Душанић/
* онеири су у грчкој митологији демони сна
Нема коментара:
Постави коментар