недеља, 15. јануар 2012.

Мирослав Б. Душанић: А могао сам и ја постат' дјечији пјесник


А могао сам и ја постат'
дјечији пјесник
          

Само дјецо да се зна
Постао бих пјесник и ја
Добар, мио, врсног ума
Да не бјеше тог Ршума

Златиборца из Љубиша
Веселог к‘о чича Триша
Све опјева у трен ока
Од аждаје до потока

Обрадио сваку тему
Па ја сада имам трему
Како старим све ми теже
Као да ми ријечи бјеже

Зато дјецо не чекајте
Записујте и вјежбајте
Грешке моје не правите
Већ на вријеме започните

Сваког дана ријечи нове
Уклапајте у стихове
Ко на вријеме учи наук
Тад му Ршум није баук

Мирослав Б. Душанић

6 коментара:

Анониман је рекао...

Me gustaría poder traducirlo pero la herramienta del selector de lenguaje no me lo permite. Debe ser un poema precioso.A ver si lo puedes pasar al español.(bueno, castellano).
Un abrazo.

Vaslić Pero је рекао...

И мени се понека пјесмица свиђа..Ваљда зато што је за дјецу :)


Поздрав!

Elsa Rieger је рекао...

ich schau dein gesicht
die hände - vertraut
so vertraut als hörte ich
dich lachen und sprechen
bleibt mir nichts als das
lesen fremder zeichen
aus fernen landen wo dein
herz für immer wohnt

(c) elsa rieger

Миррослав Б Душанић је рекао...

Драги пријатељу,

Док смо причали „дјечијим језиком“ имали смо душу и били прави људи...
„Вријеме“ је учинило своје и од тога у нама мало преостало... Штета!
Велика, ненадомјестива штета за човјечанство...

Миррослав Б Душанић је рекао...

Meine Elsie!
„Meine Wienerdame, und Ihre süße Melodie voll des Lobes!

Savko Pećić Pesa је рекао...

И ето кукурикну један пијето
па скочи с прага и рече
да не може то свако
него прави пјевач
са Дањишта
он у пјесми ником
ништа не опрашта
било дјеци ил одраслим
јер добар је и ја
тако мислим
Бољи је од Ршума
људи моји није глума
нема таквог пијетла
у сто шума

Мало шале мој пријатељу, лијепо ти ово и за дјецу збориш, јер много волиш . Поздрав !