 |
| Мирослав Б. Душанић |
Наизглед ниоткуд
кажу да сам дјеловао субверзивно
да нисам видио оно што видим
и да је то чињеница коју сам морао
да узмем у обзир — али нисам
и да је то моја највећа грешка
да сам уживао у непредвидљивом
да сам се препуштао новом дану
који још није био ни наступио
и тако до у бескрај као у поезији
кажу да се не чуде гдје се налазим
јер сам прекорачио све границе
и дошао до коначног дна
да стојим пред зидом — мојим зидом
и немам права да се жалим
дошло је вријеме праведног испаштања
Мирослав Б. Душанић
7 коментара:
Поздрав из Темерина.
Која брзина! Хвала пријатељу!
Узвратан Теби и Твојој породици!
Поезија пуна садржаја и рефлексије.
Поздрав.
И кад живимо у неким временима и посвећујемо нечему узвишеном,поставља се питање, гдје су границе,а гдје су странпутице? Кажу, да људи стичу искуства кроз године, кроз вријеме, али шта је то, што не пролази, што траје кроз вријеме.Нажалост, сви су конци покидани и ништа не траје, осим суданија.Оне увијек живе, само им се газда мијења.
ma... pustite priče!
ljudi su takvi... vazda bi svakom odredili granice, podigli zidove - samo da se u sopstvenom brlogu bolje osećaju!
i da znate... sve vi možete i moći ćete još dugo...
ps moram priznati da su ove reči i slova što moram da iskuckam da bih objavila komentar sve zaguljenije i zaguljenije... ili sam zrela za veću dioptriju:)
Има пуно истине у Вашим коментарима...
П.С.
Да бих читао оно што и сам напишем а не само други, морао сам прије извјесног времена да увећам десктоп на 125%, а диоптрију мојих „нових очију“ радије не бих ни помињао...
Мирослав, la palabra "subversivo" la inventaron los que no creen en el hombre ni en el amor.
Aquellos incapaces y temerarios dictadores que sólo saben levantar muros cada vez más altos.
Ellos son los que deberían expiar el daño moral y físico causado a los humanos de buena voluntad.
Un fuerte abrazo, querido amigo Мирослав
Постави коментар