 |
Јасмин Исак Латић |
Зао глас...
(Брату Мирославу)
Како очи да обришем
зао глас ми душу цепа,
од ридања ни не дишем
Црна Врана Поји-Тепа...
Зора, Сумрак, ко ће знати
облаци се Тешки свили,
тебе Молим, дал ћеш дати
зрачак Сунца, Боже Мили...
Склапам руке, тихо падам
дан за даном ко Пас Режи,
како Сломљен да се надам
када Брат ми Болан лежи...
Јасмин Исак ЛАТИЋ
1 коментар:
Веома лијепо,придружујем се жељама да нам Миро оздрави!
Поздарви из снијегом и ледом обавијене Дервенте.
Божица Морана ових дана влада.
Постави коментар