 |
| * 10. 03. 1880 † 16. 05. 1917 |
И ТАКО...
Eто суза баш никако!
А радо бих ја оплак'о
Свој Вавилон — старе дане
И све наде — затрпане
Са животом; али тако
Сузa нема баш никако.
Много суза о да ми је
Да их око плаче, лије —
Да прелије мисли, снове,
Љубав, младост и болове —
И све мртве... па и желе!
Чини ми се кад бих плак'о —
То би било тек весеље!
... Али суза баш никако.
Каткад само душом плине
Успомена и маглине
Засниване моје среће,
И задрхти биће цело:
Из даљине шум се креће —
Разлива се у опело.
Ја га слушам дуго тако,
Не мислећи откуд дође.
Успомена душом плине,
Дрхти биће — па све мине,
Али суза баш никако!
... Како брзо све нам прође!
(1904.)
Владислав Петковић Дис
 |
| Причест српске војске на Крфу |
Нема коментара:
Постави коментар