Тужбалица тужна лица
У себе утамничен молим и наричем
Нема милости да ми освјежи дан
Са десног рамена тешка попут камена
Тлачи ме и снове поткрада коб безимена
Испод лијеве плећке роморе кише
Олује струје не могу више нисам јак
А у књизи сјећања мириси трулежи
Сабласти рата туђина и вјечни мрак
О роде роде далеки мили завичају
Скончавам у паклу умјесто у твоме рају
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар