* 17./30. децембар 1905 † 02. фебруар 1942
|
Случај с мојом женом
Мојој жени су почели да се криве ноге. Хтела је да седне у фотељу, али су је ноге однеле некуд према орману, па чак и даље, кроз ходник, да би је сместиле на картонску кутију. Ипак, напрегнувши сву своју вољу, моја жена се подиже и крену према соби, кад оно – ноге је опет несташне: пронесоше је поред врата. „Ух, до ђавола!“, рече жена завукавши главу под секретар. А њене ноге наставише да врагољају и чак разбише једну стаклену чинију која је стајала на поду у предсобљу.
Најзад моја жена седе у своју фотељу.
– Ево и мене рече она, широко се осмехујући и вадећи из ноздрва иверје које јој се тамо заглавило.
Данил Хармс
1936-1938.
О Пушкину
Тешко је рећи било шта о Пушкину, ко ништа не зна о њему. Пушкин је велики песник. Наполеон је, по величини, мањи од Пушкина. Бизмарк је, у поређењу с Пушкином мачији кашаљ. А Александар I и II су просто нуле у поређењу с Пушкином. А и сви други људи су, у поређењу с Пушкином нуле. Само у поређењу с Гогољом нула је и сам Пушкин.
Зато – боље да ја вама нешто напишем о Гогољу него што пишем о Пушкину.
Али Гогољ је тако велики да се о њему не сме ништа писати и зато ћу, ипак да пишем о Пушкину.
Али после Гогоља, некако је понижавајуће писати о Пушкину. А о Гогољу се не сме. Зато – боље да ништа не пишем.
Данил Хармс
15. децембар 1936.
Нема коментара:
Постави коментар