... то су мени моји мили, памет
пореметили...
Душко Трифуновић
Убили сте само моју љубав,
ослободили ме, на пораз сам пристала,
сада идем чвршћим корацима.
О како је љубав крхка, несигурна,
љубав се завршава, живот траје.
О нека мене за углед и за спрдњу,
кога бисте слиједили, кад само себе
сте имали, самороди, накот псећи:
смјели нисте ни бити ни побјећи.
Дабогда вам, драговићи, највећи
непријатељ била ја; тако ћете увијек
бити побједници, а зна се шта
с побједником бива.
Мајка је увијек на страни поражених.
Дaра Секулић
(Објављено у Летопису Матице српске, децембар 2011; Књ. 488, св. 6)
Нема коментара:
Постави коментар