Мирослав Б. Душанић: Свијет мој дјечији

© by JM

Свијет мој дјечији

Често пожелим да ми као некад

Свијет буде мален

И омеђен дједовим гуњем

Да мирише на свјежу погачу

И цијел‘ у видокруг стане

У тај простор између дворишта

И торња цркве Светог Андреја

Да у њег‘ смјестим шишмише

Птице пјевице и селице

И једног страшно паметног ћука

Са узвишице изнад Драшана

Све залутале пчеле и бубамаре

Два до три бумбара и скакавце

И мраве и цврчка који свира

И мачка у чизмама

И Пинокија и гаврана и лисицу

И Алису и њена чаробна огледала

И Гуливера пустолова и патуљке

И жапце који крекећу

Све док не постану принчеви

Замахну мачевима

И узјахају риђане или вранце

Башта би ми била сљезове боје

Са кућицом за јежа

У њој би лијане пасуља приткаша

Небо досезале

Бакине дуње цвјетале и рађале

Само медне плодове

И мирисала би липа и жалфија

И израстала чуваркућа

А и у злу да се нађе

Заштитница перуника...

Ал' ми преоста само пјесма ова и сан

Гдје могу још свјетове дјечије

Свјетове моје да градим

И бленем сатима у звијезде

Бројим капи и оговарам кише

Гдје могу вјетровима да пркосим

Или од досаде зијевам

А да не испаднем ни мало смијешан

Мирослав Б. Душанић

© by JM

И перила и прелази на Драшану
гдје се приказе јављају
Тукови, ливаде, виваци и баре
гдје виле станују
И испод брда
гдје крушке чемерике расту
И Уставе воде хладне
гдје извор Просијек пркоси
И Репишта, Дањишта, Василишта
гдје се јастребови надвијају
а гаврани гракћу
вране гачу
И на југу и на сјеверу
истоку и западу
гдје рода нашег
глас се чује
и живот бдије

Савко Пећић Песа