Кад свјетлост понире
док се сунце удаљава и изгара на хоризонту
обавијен димом цигарете стојим у соби
неодлучан и збуњен као на раскршћу
ћутим – ускоро ће ноћ да падне
размишљам: чије вријеме истиче данас /
када истиче моје / имамо ли слободу одлуке
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар