 |
| © by Pešo Grgić |
Признајем да сам био много наиван
Све до тог дана вјеровао сам у истину
Али данас сам бескућник без лица и доказа
Сједим на клупи и посматрам ријеку
А бродови пролазе односећи вријеме
Важно је остало прећутано
У извјештајима неких страних посматрача
Познајем још једног живог свједока
Он ћути и не жали се на промашен живот
У туђим двориштима цијепа дрва
И као некад своју: туђу земљу обрађује
Туђе воћке по баштама орезује
Сви они који ми не вјерују
Нека зарону у ријеку — дубоко у модру ријеку
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар