Мирослав Б. Душанић |
Молитва Богомајци
Услиши моје кајање и помилуј тугу,
грехове своје да окајем, Мати.
И да се, залутао, са пута вратим
бубама у трави и птицама у лугу.
Страшна су ова лутања, ужасне мисли
да ничег нема у ноћи и празнини.
Опрости, Блага, што хулих у низини
на паћенике што су од бола свисли.
Улиј у моје срце кап топлог светла,
таму да осветлим и изађем из мрака.
Помози да се успнем уз конац зрака
праћен једино самотним гласом петла.
Зоран Вучић
Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар