 |
| Мирослав Б. Душанић |
*
Толико наслућеног и начетог, тако мало ухваћеног и утврђеног. Између призиваног и одбеглог остало је ипак нешто улова залуталог у мрежу: не толико оно што сам желео, колико оно што ме је, само, хтело. Наша су постигнућа бледи трагови пробијања према недостижном. Јака обузетост немогућим спречава нас, понекад, да изведемо оно мало што бисмо, без великог напрезања, могли извести. Не мари. Докле год стигли, где год се зауставили, бар знамо да смо били на добром путу.
Толико наслућеног и начетог, тако мало ухваћеног и утврђеног. Између призиваног и одбеглог остало је ипак нешто улова залуталог у мрежу: не толико оно што сам желео, колико оно што ме је, само, хтело. Наша су постигнућа бледи трагови пробијања према недостижном. Јака обузетост немогућим спречава нас, понекад, да изведемо оно мало што бисмо, без великог напрезања, могли извести. Не мари. Докле год стигли, где год се зауставили, бар знамо да смо били на добром путу.
Милован Данојлић
Нема коментара:
Постави коментар