 |
| Мирослав Б. Душанић |
У башти ми вјетрови
јоргован ломили.
И киша је падала
данима.
Ни птице нису имале,
гдје да се сакрију.
Мој пријатељ ћути.
Небо је поново ведро
ал' какве користи?
Јоргован не мирише,
гране поломљене.
И све птице одлетјеле
у друге предјеле.
Мој пријатељ и даље ћути.
Мирослав Б. Душанић
1 коментар:
У ћутњи се много тога изриче...
Баш много,кроз поглед,покрет,уздисај пред коначни прасак кроз урлик од бола!
Постави коментар