Тодора Шкоро: Избор пјесама

Преиспитивање песника

с ону страну огледала

гледа ме моја реч

нема мој лик

ако заћутим

коју од нас ћу да убијем

Тодора Шкоро

Илузија

ни јутро није хтело

да ме умије

истином

тмину трпам

у ћошкове

душе

али ми невидело

из очију

извире

Тодора Шкоро

Узалуд

С ветром у табанима

босим

и наручја пуног звезда

убраних пред свитање

бежим из твог сна

да издалека ти шапнем

тајну о слободи

А бојим се,

нећеш је познати

болом огрнуту

Тодора Шкоро

Светлост

уловљеним зраком

туђе душе

видим срећу

стрепим да јој приђем

да не прхне назад

ономе

из чијих зеница је

крадем

а ја у мраку останем

Тодора Шкоро

Поглед

Ако склопим очи

збунићу сунце из твог

погледа.

Украшћу му дом,

и сама постаћу,

бескућник.

Зато,

само зато

те гледам.

Тодора Шкоро

Молитва

Мир тражим у

у пољима жита

усталасалог,

у жубору потока

и камену на

његовом дну.

Мир молим

од стиска руке неке

и ока које разуме

устрепталост

душе будне

и у сну.

Мир налазим

тек у сећању

далеком

што зове да га

понесем у сутра,

упркос злу.

Тодора Шкоро

Утихнути песник

Са мог длана

прхнуше у свет

као голубице.

Рекоше ми,

неке су постале

кукавице,

неке занемеше,

некима крила

поломише.

А ја их више

не познајем,

потонуо у ћутање.

Те моје речи,

варалице.

Тодора Шкоро