Тасос Ливадитис: Оно

Αναστάσιος Παντελέημων Λειβαδίτης – Τάσος Λειβαδίτης 
(Anastasios Pandeleimon Livaditis – Tasos/Tassos Livaditis)

Оно

Дође тренутак, кад те изненада свег преплави

носталгија неизраженог – као мутна, нејасна

успомена

на укус неког плода који си једном појео

пре много година, кад си био дете,

једног далеког дана, сунчаног – па желиш да га се

сетиш

а он стално измиче. Твоје очи се тада пуне

мутном маглином изгубљеног детињства.

А можда и сузама.

Зато вам кажем, верујте увек човеку који плаче.

То је тренутак кад вам пружа руку,

спутано брњицом и огромно,

Оно што никад неће бити изречено.

Тасос Ливадитис