петак, 28. децембар 2012.

Стеван Тонтић: Свето и проклето

© by Pet Grief
Хвала Ти, Господе 

1.
Хвала Ти, Господе, што ме ослијепи
(и ту си остао јак)
јер шта бих ја о свему знао
без овог погледа с друге стране
(иза заувијек спуштених трепавица)
из свога у свјетски мрак?

Мислио бих да живим међу својтом,
можда и самим анђелима,
да рајским се баштама шетам,
а овако знам
на чему сам.

Хвала Ти што најзад ми
отвори очи
прије но што Ти
душу предам.

ISBN: 978-86-87079-10-6
2.
Хвала Ти што дар ми слуха узе,
не заводиш ме више ни музиком сфера,
ни добошима за поход на непријатеља –

још ми бубњају у глави!

(Већ од дреке под прозором
не могу ока да склопим.
А лелек мајке убијенога
у гроб ме тјера.)

Једино ми је жао што никад више
(стално мислим о њој)
нећу моћи да чујем
глас моје вољене жене
у ноћима без сна:

„Не бој се, не бој, мили,
спавај, мишићу мој...“
 
ISBN: 978-86-87079-10-6
3.
Хвала Ти што дар ми говора узе
и учини да заувијек занијемим. 

Јер ако сам остао без ријечи
пред милотом људског лица,
женског тијела избезумљујућом љепотом,
красотама које си штедро
небом и земљом разастро,
како да не занијемим пред овом
ругобом и страхотом.
И на шта би све личило
кад бих у ову буку и бијес
и ја покоју удјенуо? 

И св то још  
видио и чуо!

Стеван Тонтић

4 коментара:

Celia Clara Fischer је рекао...

¡Que nunca te falten las palabras, Miroslav! ¡Que siempre te acompañe la Poesía! Todo lo mejor para el año que se aproxima. Un abrazo, Celia.

Lara Rostov је рекао...

Divan izbor!

Миррослав Б Душанић је рекао...

¡Gracias!
¡Muchas Felicidades!

Миррослав Б Душанић је рекао...

Баш ми је драго!
Хвала на посјети!