 |
И додирнух Свод небески,
лицем и челом.
И ослушнух Тишину
у ноћима глувим.
И чух глас Његов
из далека, а као близу.
И овлада Спокој.
И бих срећан.
И исплаках огромну Сузу,
као Море модру.
И направих Лађу.
И исплових срећно.
И дођох Кући, на радост
свих мојих ближњих.
Мирослав Б. Душанић
 |
 |
6 коментара:
Псалам достојан Давида!
Dobro došao i u zdravlju pisao!
Драги Александре, радује ме Твоја похвала - можда мало прецијењена.
Драга Александра, хвала Ти!
Уважени пријатељу,
Допала ми се Ваша песма! Спада у ред оних (чини ми се и малобројних, мислим - генерално)у којима се скромним бројем речи упућује на огромно значењско пространство! Као што неко давно рече - у доброј песми речима је тесно,али је зато широко сеамнтичко поље на које оне упућују!
Срдачан поздрав!
P.S. Претпостављам да је техничка омашка у речи би (уместо бих - 1. лице једнине), те је добро да то исправите. М.
Захваљујем Вам на ишчитавању и лијепим ријечима. Значе ми много...
Ова пјесма је једна од ријетких са којом сам у потпуности задовољан. Хвала на упозорењу, исправио сам ту погрешку.Нажалост није једина, догађају се почесто на овом блогу а разлози су многобројни, посебно грешке при куцању (америчка тастатура за њемачко тршиште), ослабљен вид и проблеми при форматирању текста...
Искрен поздрав са сјевера Њемачке!
И у коментару искрала се грешка, требало је "за њемачко тржиште"... Под хитно ми треба ћирилична тастатура, све теже ми пада имровизовање...
Постави коментар