Мирослав Душанић: Двије пјесме

@ by Галина Николова

Судбина

Граде се храмови. У небо дижу.
Охоло дотичу звијезде.

Гланцају се иконе.
Звона звоне.

Све се на Христа преноси.
Од Христа очекује.

У небо зуре обешчашћене очи.
А војске пролазе.

Мирослав Б. Душанић

@ by Галина Николова

Без љубави

Дошло је то доба. Изгласавају се
сумњиви закони. Тихо.
Без части и страсти.
Безбожно.

Нико нас не погледа и не очекује.
Избачени смо из игре.
Сломио нас умор.
Покосило безнађе.

И громови с небеса на нас се
обрушили.

Мирослав Б. Душанић