Трагови пусти великих сеоба
Увијек када помислим на завичај
сјетим се
Хераклита
и ријеке коју је споменуо
осјетим извјесну грижу савјести
па потом данима изучавам
култ предака
и све бих дао за успомену
да сам јахао у боју на Мурата
у праскозорје на дику роду укрштао копља
у древном окршају
узбуђен и срећан.
Ускраћен пуног доживљаја отачества
тјешим се
да вапај мајке
и крици убијених
мене не оптужују и да нико не окреће главу
због оног шта је било и шта ће бити
јер терет кајања
је тешко издржати
у страном свијету – О да ли ме то осјетљиво
вријеме обликује или је пут мој
непромјенљив
као стријела у лету
Мирослав Б. Душанић
2 коментара:
Имати храбрости себе коритии
у јад затварати и кривити
ићи стазом ногама босим
и живјети дјетињством
некадашњим
Вољети друге
преизирати себе
то може само човјек
пун духа снажног ума
и безпријекорног поштења
Хвала пријатељу! Тежак је то терет који ми приписа. Надам се да га (ако ништа друго) бар дјелимично оправдавам/испуњавам.
Постави коментар