Бог је посреди нас
Тај додир руку
То узвишено давање
Зби се неповратно.
Ко да опрасмо
Руке од смрти,
Свега што стајало је
Између нас
Вековима.
Логос нас сабра.
Као да родисмо се
У том спајању руку,
Блаженству
Не кушаном до тад.
И тече вода бивства
Између нас
У наше дланове,
Божанско лице
Да огледне се,
кроз нас прослови.
Бог је посреди нас
И јест и да буде!
У наше дланове стао
А ми га придржали.
Милица Јефтимијевић Лилић
(из збирке "Мистерија љубави")
Тај додир руку
То узвишено давање
Зби се неповратно.
Ко да опрасмо
Руке од смрти,
Свега што стајало је
Између нас
Вековима.
Логос нас сабра.
Као да родисмо се
У том спајању руку,
Блаженству
Не кушаном до тад.
И тече вода бивства
Између нас
У наше дланове,
Божанско лице
Да огледне се,
кроз нас прослови.
Бог је посреди нас
И јест и да буде!
У наше дланове стао
А ми га придржали.
Милица Јефтимијевић Лилић
(из збирке "Мистерија љубави")
2 коментара:
Хвала, диван Вам је блог!
Захваљујем! Дивна је Ваша поезија...
Постави коментар