Мирослав Б. Душанић: Тајна
Тајна
Мало је оних, којима су знане
(у тишини папрати
и цвјетова зове и чичка)
древне стазе Богова, утабане.
Привилегија је то посвећеника.
Само искрене очи, у оронулом
камену препознају крајпуташе,
и чаробну грану расковника —
Кључа за сва скривена блага.
Мирослав Б. Душанић
3 коментара:
Како је ово добро!
И ја сам са овом пјесмом задовољан...
Имам их пар за које се не морам стидјети.
Свака је антологијска у својој линији, у својој башти.
Постави коментар