 |
| Мирослав Б. Душанић |
Композиција
лагано сам корачао стазом
ту и тамо је засијала покоја
искра...
и још понешто неизрециво
у сјенци дрвета мравињак
потпуно разорен
и неколико опалих листова
ах! —
како се живот лако прекине
болно сам удахнуо влажан
ваздух и тако даље
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
уступио ми је свој простор
и указао ми се нови почетак
усред помрчине одбацио сам
све сабласти и њихове сјенке
које сам не/свјесно баштинио
којих се никад нисам одрицао
и открио сам тајну свих давно
зачетих личних драма —
у страху је живот привидан
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар