није било људи
није било птица
одлазим
чекао сам узалуд
Мирослав Б. Душанић
Призор који се понавља
празнина облака у свитање
геометрија собе
безнадежно испружене руке
неспретност покрета
у огледалу
мјехури од сапунице при и
након бријања
и јутарња молитва из мојих
уста
суза из ока...
знам
све се своди на оправдање
мука ми је што ти не пишем
Мирослав Б. Душанић
није било птица
одлазим
чекао сам узалуд
Мирослав Б. Душанић
Мирослав Б. Душанић |
празнина облака у свитање
геометрија собе
безнадежно испружене руке
неспретност покрета
у огледалу
мјехури од сапунице при и
након бријања
и јутарња молитва из мојих
уста
суза из ока...
знам
све се своди на оправдање
мука ми је што ти не пишем
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар