 |
| Мирослав Б. Душанић |
О глупости
пјесници траже неке нове путеве
као по сметлишту
један од авангардних српских пјесника
помиње камење митско од кога боли глава
у пјесму уградио и поноћно сунце
у једној опет тврди да је крв сјенка
неке минуле радње
другу завршава мишљу да су сва
наша надања безнадно предметна
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
2 коментара:
Видела жаба да се коњи поткивају па и она дигла ноге, мудрост је стара... А колико ми се чини све више ће бити клепача стихова, и ако ме искуство не вара биће здушно подржани јер као по правилу све наше најбоље одбацујемо да бисмо га заменили њиховим најгорим...
Да. Да, драга моја, нисам завидан али овај пјесник је у Србији цијењен и награђиван. И Миљковићева, и Мешина, и још покоја је у његовом џепу. О његовој поезији српски књижевни критичари - а богами и неки пјесници, су написали дивне хвалоспјеве. Превођен је... И скоро увијек је међу изабранима који у иностранству представљају пјесничку Србију... А до Србије му је стало "ко до лањског снијега"...
Постави коментар