У бијегу
Мирослав Б. Душанић
Бјежећи од смућеног себе
као да се жељно ишчекују и призивају
снови спотицања и страхова
и ничег нема у предјелима цвјетним
ни дрвета ни птице ни човјека
само се пустиња у њима види и огледа
Бјежећи од смућеног себе
жртвују се предјели и празне дворишта
гасе се присјећања на дане у покрету
нестају цвјетови липа и мириси хљеба
из пећнице и све се неповратно губи
и скрива у само једном грлатом урлику
Бјежећи од смућеног себе
покопавају се ближњи и пријатељи
са свим њежно изговореним ријечима
граде се непремостиви зидови
који раздвајају и отуђују и још више
гурају у превласт празнине и урлика
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар