 |
| Мирослав Б. Душанић |
Стукнем на равном тлу: сам ја около Бог.
Не тичи уклетог, брале.
У камен ми се да, плач ил' смех где врве у вреви,
Осама на тргу ме снађе.
Нема за мене љубави, ни љута мача, брале,
Из кама да кане крв.
Сабласно где ви шестарим:
С рујних вам лица штијем лобање коб.
Дај као црва да ме газе и зацвилим у вреви
Или до краја прострели уклето срце.
Камен да станем на веки,
По мојој сенци да мере рођаје и смираје на тргу.
Момчило Настасијевић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар