Мирослав Б. Душанић |
Слагао сам ријечи замишљајући
Како се дивиш тој пјесми
Коју никад нисам ни написао
И пазио сам гдје ћу да ставим зарез
А гдје је боље тачку
И волио сам те у тој пјесми искрено
Од срца неизмјерно
Као што те и сада волим
И сигуран сам да би је често читала
Можда на мјесечини или уз свијећу
Тајно чувала под јастуком
Због ње би и вријеме заборавила
Било би ти сасвим неважно
Да ли је сунце иза брда изронило
Или ти се ноћ на трепавицама пластила
И све моје несташлуке би ми опростила
Вјерујем да би покоји пут
И заплакала од среће онако
Разњежена и уздисала дубоко
Али је никад не написах
Не имах снаге да је на папир преточим,
Ту пјесму над пјесмама
Моју прву пјесму љубавну
Мирослав Б. Душанић
Објављено: РИЈЕЧ, Часопис за књижевност и културу, број 3-4, година VI; Књижевни клуб Брчко дистрикт Бих, јесен-зима 2013.
1 коментар:
Песма!
Постави коментар